U ovom članku
- Uvod u danske propise o upućivanju radnika
- Osnovna pravila sticanja prava na odmor prema zakonu Ferieloven
- Obračun naknade za odmor i dodataka
- Planiranje termina odmora i obaveštavanje zaposlenih
- Prijavljivanje i uplate u FerieKonto
- Širi okvir poštovanja i sprovođenja propisa
- Sledeći koraci za poslovanje u skladu sa propisima
Ključni zaključci
Upućeni radnici u Danskoj stiču pravo na 2,08 dana odmora mesečno, bez obzira na to da li rade sa punim ili nepunim radnim vremenom. Zaposleni plaćeni po satu i privremeno zaposleni imaju pravo na naknadu za odmor u visini od 12,5% bruto zarade koja ulazi u osnovicu za njen obračun. Poslodavci moraju da prijavljuju prava zaposlenih na odmor putem sistema eIndkomst i da uplaćuju doprinose u fond FerieKonto. Korišćenje odmora na koji zaposleni još nije stekao pravo dovodi do umanjenja njegove mesečne zarade za 4,8% po danu.
Uvod u danske propise o upućivanju radnika
Strana preduzeća koja upućuju radnike u Dansku moraju pre početka rada da podnesu prijavu upućivanja na sajtu Registra stranih pružalaca usluga (RUT). Registracija predstavlja ključan prvi korak. Prema danskom Zakonu o upućivanju radnika, zaposleni na takvom radu imaju ista prava kao danski državljani u pogledu bezbednog i zdravog radnog okruženja, jednake zarade i određenih pravila o radnom vremenu.
Jednaka prava obuhvataju i pravo na godišnji odmor. Prema danskom Zakonu o upućivanju radnika, za upućene zaposlene važe propisi o odmoru njihove matične države, ali su im zagarantovana minimalna prava iz danskog Zakona o godišnjem odmoru (Ferieloven) ako su povoljnija. Ako je uređenje godišnjeg odmora u matičnoj državi manje povoljno od odredaba danskog zakona, radnik tokom upućivanja u Dansku stiče pravo na dodatni plaćeni odmor.
Osnovna pravila sticanja prava na odmor prema zakonu Ferieloven
Da bi obezbedili ova zagarantovana minimalna prava, poslodavci moraju da razumeju kako danski Zakon o godišnjem odmoru uređuje odsustvo sa rada. Prema tom zakonu, zaposleni za svaki mesec zaposlenja stiču pravo na 2,08 dana plaćenog odmora, odnosno 25 dana (pet nedelja) za celu godinu. Puno ili nepuno radno vreme upućenog radnika ne utiče na broj dana koji mu pripadaju; i zaposleni sa nepunim radnim vremenom stiču pravo na 2,08 dana mesečno.
Mesečno sticanje prava na odmor vezano je za određeni vremenski okvir. U septembru 2020. Danska je uvela sistem istovremenog sticanja i korišćenja prava na godišnji odmor, što znači da zaposleni mogu da ga koriste već u mesecu nakon onog u kojem su stekli pravo na njega. Ovakav sistem omogućava novoupućenim radnicima da brzo ostvare plaćeno odsustvo.
Kada upućeni radnik stekne pravo na dodatni plaćeni odmor zato što su danski minimalni standardi povoljniji od propisa njegove matične države, primenjuje se posebno administrativno pravilo. Sav dodatni plaćeni odmor stečen na osnovu danskih minimalnih standarda mora da se koristi prema propisima matične države, a ne prema danskom Zakonu o godišnjem odmoru.
Obračun naknade za odmor i dodataka
Iako su pravila sticanja prava na dane odmora ujednačena, njihov novčani iznos zavisi od načina na koji je radnik plaćen. Za zaposlene plaćene po satu i privremeno zaposlene, poslodavac mora da uplati naknadu za odmor (feriepenge) u visini od 12,5% bruto zarade koja ulazi u osnovicu. Ovaj procenat mora da se obračuna na sva primanja koja se prema danskim pravilima uzimaju u obzir pri utvrđivanju iznosa te naknade.
Za zaposlene koji primaju fiksnu mesečnu zaradu važi drugačiji način isplate. Ako imaju pravo na punu naknadu zarade za vreme praznika i bolovanja, tokom godišnjeg odmora pripadaju im redovna primanja i dodatak za odmor (ferietillæg) u visini od najmanje 1% njihove godišnje zarade.
Ponekad potrebe posla ili privatne obaveze dovedu do toga da radnik koristi odmor pre nego što je u celosti stekao pravo na njega. Sistem istovremenog sticanja i korišćenja prava to omogućava, ali se negativan saldo odmah odražava na obračun zarade. Ako zaposleni koristi odmor na koji još nije stekao pravo, zarada mu se umanjuje za iznos od 4,8% njegove mesečne zarade za svaki tako iskorišćen dan.
Planiranje termina odmora i obaveštavanje zaposlenih
Uz pravilan obračun, neophodno je poštovati i stroge rokove za planiranje i korišćenje godišnjeg odmora. Obračunska godina za odmor (period sticanja prava) traje od 1. septembra do 31. avgusta naredne godine, dok period za njegovo korišćenje traje 16 meseci, od 1. septembra do 31. decembra naredne godine. Preklapanje od četiri meseca pomaže radnicima da iskoriste dane na koje su stekli pravo.
U okviru ovog perioda od 16 meseci, zaposleni imaju pravo da koriste najmanje tri uzastopne nedelje glavnog dela godišnjeg odmora tokom glavnog perioda za korišćenje odmora (hovedferieperioden), koji traje od 1. maja do 30. septembra.
Termine odmora potrebno je planirati unapred zbog strogih rokova za obaveštavanje. Poslodavac mora da obavesti zaposlenog o terminu glavnog dela godišnjeg odmora najmanje tri meseca pre početka, a o preostalim danima najmanje mesec dana unapred. Ovi rokovi omogućavaju radniku da planira svoje slobodno vreme.
Pri obračunu trajanja odmora, danski Zakon o godišnjem odmoru uzima u obzir samo zvanične radne dane. Prema tom propisu, odmor se računa u radnim danima (od ponedeljka do petka), pa se za punu nedelju odbija tačno pet dana. Subote i nedelje ne umanjuju raspoloživi saldo, što olakšava praćenje uzastopnih nedelja odsustva.
Prijavljivanje i uplate u FerieKonto
Radi poštovanja ovih rokova, poslodavci moraju da prate propisani postupak prijavljivanja i uplata. Prava zaposlenih na odmor prijavljuju putem sistema eIndkomst (danski registar prihoda kojim upravlja SKAT), a odgovarajući iznos uplaćuju u FerieKonto. FerieKonto je danski javni fond za upravljanje naknadama za odmor, a kašnjenje sa uplatama u njega dovodi do kažnjavanja poslodavaca.
Rokovi za ove uplate zavise od radnog statusa i od toga da li zaposleni ostaje u preduzeću ili odlazi. Poslodavci putem registra eIndkomst prijavljuju bruto primanja koja ulaze u osnovicu i broj dana odmora na koje je zaposleni stekao pravo. Za zaposlene koji su i dalje u radnom odnosu i na koje se primenjuje model od 12,5%, poslodavac mora da uplati obračunatu naknadu za odmor u FerieKonto (ili odobreni privatni fond za odmor) najkasnije poslednjeg bankarskog radnog dana u mesecu nakon onog u kojem je stečeno pravo na tu naknadu.
Kada zaposlenom prestane da važi ugovor o radu, važe drugačija pravila. Po prestanku radnog odnosa, poslodavac mora da obračuna i izmiri ukupnu naknadu za stečeni, ali neiskorišćeni godišnji odmor i da sredstva prenese u javni fond FerieKonto. Za zaposlene koji prilikom odlaska prelaze sa modela odmora uz redovnu zaradu na model od 12,5%, poslodavac mora da uplati u FerieKonto 12,5% primanja koja ulaze u osnovicu za preostale neiskorišćene dane. Za zaposlene koji napuštaju preduzeće, ova naknada za odmor mora da bude uplaćena u FerieKonto najkasnije do 7. dana drugog meseca nakon što daju otkaz.
Nepoštovanje ovih rokova povlači kazne. Da bi izbegli takve probleme, poslodavci moraju da obezbede da sve prijave i uplate budu tačne i blagovremene.
Širi okvir poštovanja i sprovođenja propisa
Pravila o naknadi za odmor treba posmatrati u širem kontekstu danskog tržišta rada. U Danskoj ne postoji zakonom propisana minimalna zarada; iznosi se obično utvrđuju kolektivnim ugovorima (CBA) za različite vrste poslova. Strani poslodavci moraju da znaju koji ugovor važi za njihov sektor, jer se njime često propisuju viši standardi od zakonskog minimuma.
Standardi se strogo sprovode, uz posebne mere zaštite zaposlenih koji rade van matične države. Danski fond tržišta rada za upućene radnike (AFU – Arbejdsmarkedets Fond for Udstationerede) nadležan je za isplatu zaostalih zarada, penzija i naknada za odmor upućenim zaposlenima ako njihov poslodavac ne izvrši plaćanje i radni sud donese odluku u tom predmetu.
Sledeći koraci za poslovanje u skladu sa propisima
Da bi izbegla pravne sporove i kazne, strana preduzeća moraju da preduzmu preventivne mere pre upućivanja bilo kog zaposlenog na danska radilišta. Postupak počinje sveobuhvatnom proverom postojećih ugovora o radu u odnosu na obavezne standarde danskog Zakona o godišnjem odmoru.
Na kraju, znatno pre datuma upućivanja uspostavite kanale za prijavljivanje podataka o zaradama. Obezbedite da Vaš softver za obračun zarada ili spoljni pružalac usluga može da prijavljuje podatke putem sistema eIndkomst i da obrađuje mesečne uplate u FerieKonto. Pravovremeno sprovođenje ovih administrativnih koraka garantuje nesmetano poslovanje u skladu sa propisima i štiti Vaše preduzeće od skupih prekida rada na terenu.
