Godišnji odmor u Švedskoj: 25 dana za upućene radnike

Prema švedskom Zakonu o upućivanju radnika (lag om utstationering av arbetstagare), strani poslodavci moraju da primenjuju odredbe švedskog Zakona o godišnjem odmoru (Semesterlagen) na radnike upućene u Švedsku. Minimalno trajanje odmora utvrđeno ovim propisom iznosi 25 radnih dana u toku godine.

Pravo na 25 dana godišnjeg odmora imaju svi zaposleni, bez obzira na vrstu zaposlenja, raspored radnog vremena ili dužinu radnog staža.

U Švedskoj je godišnji odmor vezan za poseban kalendarski ciklus. Godina korišćenja odmora (semesterår) traje od 1. aprila do 31. marta naredne godine. Pravo na plaćeni odmor stiče se tokom obračunske godine (intjänandeår). Taj period traje od 1. aprila do 31. marta i neposredno prethodi godini korišćenja odmora.

Tokom obračunske godine zaposleni neprekidno stiču pravo na plaćeni godišnji odmor po stopi od približno 2,08 radnog dana za svaki mesec zaposlenja.

Ako zaposleni nije stekao dovoljan broj dana plaćenog godišnjeg odmora, ima pravo da koristi neplaćeni odmor (obetald semester). Tako može da iskoristi ukupno 25 dana.

Za kratkoročna upućivanja predviđena su određena oslobođenja. Ako zadatak traje osam dana ili kraće, poslodavac ne mora da primenjuje švedski Zakon o godišnjem odmoru. Ovo oslobođenje važi samo ako posao obuhvata početnu montažu ili ugradnju koju obavljaju specijalizovani radnici na osnovu ugovora o isporuci proizvoda.

Osmodnevno oslobođenje ne primenjuje se na građevinske radove. Radovi koji se odnose na izgradnju, opremanje, renoviranje ili rušenje zahtevaju potpuno poštovanje zakona Semesterlagen od prvog dana.

Kod upućivanja koje traje tri meseca ili kraće, poslodavac i zaposleni mogu da se dogovore o odricanju od prava na korišćenje godišnjeg odmora. U tom slučaju radnik mora da primi novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor (semesterersättning) umesto slobodnih dana.

Zakonom Semesterlagen zaposlenima je zagarantovano pravo da koriste najmanje četiri uzastopne nedelje godišnjeg odmora u letnjem periodu od juna do avgusta. Ako dođe do neslaganja oko termina ovog glavnog letnjeg odmora, poslodavac ima ovlašćenje da donese konačnu odluku. Dužan je da je planira i dokumentuje dovoljno unapred.

Određena odsustva sa rada po zakonu se uračunavaju u period za sticanje prava na plaćeni godišnji odmor. Zaposleni nastavljaju da ostvaruju ovo pravo tokom bolovanja (do 180 dana godišnje), roditeljskog odsustva (do 120 dana, odnosno 180 dana za samohrane roditelje) i odsustva zbog trudnoće.

Ako zaposleni oboli tokom planiranog godišnjeg odmora, ima pravo da ga prekine i umesto njega koristi bolovanje. Poslodavac može da zahteva lekarsku potvrdu.

Prema pravilima o prenosu utvrđenim Zakonom o godišnjem odmoru, zaposleni moraju da iskoriste najmanje 20 od ukupno 25 dana na koje imaju pravo tokom godine predviđene za korišćenje. U naredne godine mogu se preneti samo dani preko prvih 20. To omogućava da se sačuva najviše 5 dana po godini, i to najduže pet godina.

Dani neplaćenog godišnjeg odmora ni pod kojim uslovima ne mogu da se prenesu u narednu godinu korišćenja.

Subote, nedelje i neradni praznici ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Izuzetak važi ako zaposleni redovno radi vikendom, a odmor traje kraće od 5 dana.

U Švedskoj postoji 13 zakonom utvrđenih praznika (röda dagar). Oni su odvojeni od zakonskih 25 dana godišnjeg odmora i ne umanjuju broj dana koji su radniku preostali.

Po prestanku radnog odnosa, svi stečeni, a neiskorišćeni dani godišnjeg odmora moraju da se isplate zaposlenom kao novčana naknada za neiskorišćeni odmor (semesterersättning), uz poslednju zaradu.

Novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor po pravilu mora da se isplati u roku od mesec dana nakon prestanka radnog odnosa.