Regres u Sloveniji i godišnji odmor za upućene radnike

Prekogranično upućivanje radnika unutar Evropske unije zahteva strogo poštovanje pravnih normi koje su u međusobnoj koliziji. Prema Direktivi EU o upućivanju radnika, osnovno načelo koje uređuje takve angažmane jeste primena najpovoljnijih uslova zaposlenja. Kada se radnik upućuje u inostranstvo, poslodavac mora da uporedi radno zakonodavstvo matične države sa propisima države prijema. Na upućenog radnika moraju se primeniti propisi koji pružaju povoljnije uslove u pogledu minimalnog trajanja plaćenog godišnjeg odmora i regresa.

U Sloveniji Zakon o radnim odnosima, poznat kao ZDR-1, predstavlja osnovu domaćeg radnog zakonodavstva. Njime se utvrđuju obavezni minimalni standardi za plaćeni odmor i regres za svakog radnika koji pruža usluge na teritoriji Slovenije, čak i ako njegov poslodavac ima sedište u drugoj državi EU. Ako ne prepoznate kada slovenački standardi imaju prednost u odnosu na propise Vaše matične države, odmah se izlažete pravnim i finansijskim rizicima.

Prema zakonu ZDR-1, zaposleni u Sloveniji imaju osnovno pravo na najmanje četiri nedelje plaćenog godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, bez mogućnosti odricanja od tog prava. Za standardnu petodnevnu radnu nedelju to znači tačno 20 radnih dana plaćenog odmora. Ovaj minimum ne može se smanjiti niti ukinuti sporazumom poslodavca i zaposlenog. Pored toga, zakon propisuje dodatne dane godišnjeg odmora na osnovu određenih ličnih okolnosti. Radnicima starijim od 55 godina pripadaju 3 dodatna dana odmora. Roditelji imaju pravo na 1 dodatni dan za svako dete mlađe od 15 godina, a zaposlenima sa teškim invaliditetom moraju se obezbediti 3 dodatna dana.

Organizovanje korišćenja godišnjeg odmora zahteva pažljivo planiranje termina. Zaposleni moraju iskoristiti najmanje dve nedelje godišnjeg odmora u kontinuitetu tokom tekuće kalendarske godine. Preostali neiskorišćeni dani mogu se preneti i iskoristiti do 30. juna naredne godine, pod uslovom da postoji sporazum između poslodavca i zaposlenog. Ipak, taj rok ne znači da pravo na preneti odmor automatski prestaje njegovim istekom.

Prema presudi Vrhovnog suda Slovenije u predmetu broj VIII Ips 9/2024, poslodavci snose teret dokazivanja svog aktivnog postupanja u vezi sa neiskorišćenim godišnjim odmorom. Zakonski ste dužni da zaposlene aktivno podstičete na korišćenje godišnjeg odmora, da ih o tome obaveštavate i da im dajete odgovarajuća uputstva. Ako ne možete da dokažete da ste zaposlenom izričito omogućili korišćenje odmora i pružili potrebne informacije, njegovo pravo na taj odmor ne prestaje ni nakon 30. juna, kada ističe rok za korišćenje prenetih dana.

Pored redovnog godišnjeg odmora, u Sloveniji je članom 131. zakona ZDR-1 propisana dodatna godišnja isplata za odmor, lokalno poznata pod nazivom „regres“. Ta isplata je zakonom vezana za pravo zaposlenog na godišnji odmor. Od 1. januara 2026. minimalna zarada u Sloveniji povećana je za 16% i iznosi 1.481,88 EUR bruto mesečno. Pošto je zakonski minimum regresa direktno vezan za najnižu zaradu u državi, nakon ovog povećanja minimalni iznos za zaposlene koji ostvaruju pravo za celu godinu iznosi 1.481,88 EUR bruto.

Regres u Sloveniji podleže posebnim poreskim pravilima. Isplata regresa je u potpunosti oslobođena poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje do visine 100% prosečne mesečne bruto zarade u Sloveniji. Svaki isplaćeni iznos preko tog praga podleže redovnom oporezivanju. Dok je standardni minimalni regres vezan za najnižu zaradu u državi, granski kolektivni ugovori mogu propisati više iznose. U građevinarstvu, na primer, kolektivni ugovor propisuje veći obavezni iznos za godišnji odmor od standardnog zakonskog minimuma.

Za zaposlene koji ne rade svih 12 meseci u kalendarskoj godini, poput onih koji se zaposle sredinom godine ili ranije napuste preduzeće, iznos regresa mora se prilagoditi. Ti radnici imaju pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora i regresa, odnosno jednu dvanaestinu godišnjeg prava za svaki puni mesec radnog odnosa.

Rad sa nepunim radnim vremenom takođe utiče na obračun. Zaposleni koji po sopstvenom izboru rade sa nepunim radnim vremenom dobijaju srazmerni deo regresa prema ugovorenom broju radnih sati. Međutim, zaposleni koji rade sa nepunim radnim vremenom na osnovu zakonom zaštićenih prava, poput roditeljskog odsustva, invalidskog osiguranja ili penzijskih propisa, imaju zakonsko pravo na pun, neumanjen iznos regresa.

Da bi poslovali u skladu sa propisima, strani poslodavci koji upućuju zaposlene u Sloveniju moraju pratiti tačno utvrđen redosled administrativnih koraka. Ako ne pripreme potrebne prijave i ne vode evidencije na mestu rada, prilikom inspekcije rada odmah će im biti izrečene kazne.

Obavezni administrativni koraci obuhvataju:

1. Podnesite elektronsku prijavu Zavodu za zapošljavanje Slovenije (ZRSZ) najmanje jedan dan pre nego što upućeni radnik počne da pruža usluge.
2. Svake godine sastavite pisano obaveštenje o utvrđenom pravu na godišnji odmor za tu godinu, sa svim pojedinostima, i uručite ga svakom zaposlenom pojedinačno.
3. Čuvajte štampane ili digitalne kopije ugovora o pružanju usluga, ugovora o radu, obračunskih listića, evidencija radnog vremena i potvrde A1 na slovenačkom jeziku neposredno na mestu gde se posao obavlja.

Pisano obaveštenje o utvrđenom pravu na godišnji odmor predstavlja strogu administrativnu obavezu. Nesastavljanje i neuručivanje ovog dokumenta mogu dovesti do administrativnih novčanih kazni od 750 do 2.000 EUR za velike poslodavce i od 200 do 1.000 EUR za manja preduzeća.

Poštovanje propisa obuhvata i strukturu zarada i način njihovog oporezivanja. Od stupanja na snagu Zakona o prekograničnom pružanju usluga, poznatog kao ZČmIS-1, poslodavcima koji upućuju radnike više nije dozvoljeno da doprinose za socijalno osiguranje obračunavaju na osnovu slovenačke minimalne zarade ili uporedive lokalne plate. Doprinosi moraju odražavati stvarnu bruto zaradu radnika kako bi se zaštitila njegova prava na penziju i osiguranje. Standardno puno radno vreme u Sloveniji iznosi 40 sati nedeljno, a za svaki prekovremeni rad potrebni su pisani sporazum i dodatna naknada. U Sloveniji se, pored toga, obeležava 15 državnih praznika, koji su uglavnom plaćeni neradni dani. Ako državni praznik padne za vikend, ne prenosi se na radni dan.

Smer upućivanja takođe utiče na Vaše obaveze. Kada se radnici upućuju iz Slovenije u države EU sa većim zakonskim pravima na odmor ili regres, kao u sistemu SOKA-BAU u Nemačkoj ili BUAK u Austriji, slovenački poslodavac mora da poštuje više standarde države prijema. To znači da morate uplaćivati sredstva u odgovarajuće nacionalne fondove za godišnji odmor i obezbediti prava propisana u državi prijema kad god su povoljnija od slovenačkog minimuma.

Opšti zakonski rok do kojeg poslodavci moraju isplatiti regres za godišnji odmor zaposlenima je 1. jul tekuće kalendarske godine. U slučaju ozbiljne nelikvidnosti poslodavca, rok za isplatu može se produžiti do 1. novembra, ali samo ako to izričito dopušta granski kolektivni ugovor.

Kašnjenje sa isplatom regresa povlači visoke novčane kazne. Prema Zakonu o radnim odnosima, poslodavcima koji ne isplate regres na vreme prete kazne od 3.000 do 20.000 EUR. Za male poslodavce sa 10 ili manje radnika kazna je niža i iznosi od 1.500 do 8.000 EUR. Pored toga, odgovorna osoba pravnog lica može biti novčano kažnjena iznosom od 450 do 2.000 EUR.

Vaša interna poslovna pravila moraju poštovati i pravo zaposlenih na odmor. Prema odredbi zakona ZDR-1 koja je stupila na snagu krajem 2024. godine, slovenački poslodavci moraju sprovesti konkretne interne mere, utvrđene kolektivnim ugovorima ili internim aktima, kako bi zaposleni bili potpuno nedostupni tokom perioda odmora, uključujući godišnji. Ovo pravo na isključenje znači da od zaposlenih ne smete tražiti da odgovaraju na imejlove, poruke ili telefonske pozive dok su na odmoru.

Poslovanje u skladu sa zakonom u Sloveniji zahteva da obračun zarada, kadrovske postupke i dokumente na mestu rada uskladite sa strogim lokalnim pravilima. Morate pratiti propisani minimum zarade za 2026. godinu od 1.481,88 EUR, na vreme izdavati pisana obaveštenja o utvrđenom pravu na godišnji odmor i formalnim internim pravilima zaštititi pravo svojih radnika na isključenje.

Pre početka projekata pregledajte aktuelne planove upućivanja, proverite status prijave kod ZRSZ-a i obezbedite prevod evidencija sa mesta rada na slovenački jezik. Redovno ažuriranje ovih evidencija jedini je način da izbegnete visoke administrativne novčane kazne tokom prekograničnih inspekcijskih kontrola.