Minimalna zarada u Holandiji 2026: 14,99 € bruto po satu

Propisi koji uređuju prekogranično zapošljavanje u Holandiji se menjaju. Strani poslodavci koji šalju zaposlene na holandska radilišta moraju da se pripreme za povećanje troškova rada sredinom godine. Od 1. jula 2026. zakonska minimalna zarada u Holandiji raste na 14,99 € bruto po satu za radnike koji imaju 21 godinu ili više. Ovo povećanje sledi nakon prethodnog usklađivanja početkom godine, kada je 1. januara 2026. minimalna zarada utvrđena na 14,71 € bruto po satu.

Ove česte izmene znače da sistemi za obračun zarada moraju da se prilagode dva puta u periodu od dvanaest meseci kako bi se obezbedilo poštovanje propisa. Preduzeća koja ne počnu da primenjuju nove satnice na vreme izlažu se visokim novčanim kaznama. I naručioci usluga i poslodavci koji upućuju radnike moraju da razumeju način obračuna i primene ovih iznosa kako bi izbegli poremećaje u poslovanju.

Primena novih iznosa zahteva suštinsku promenu načina obračuna zarada. Holandska vlada je 2024. godine u potpunosti ukinula zakonski utvrđene fiksne mesečne, nedeljne i dnevne minimalne zarade. Umesto njih uvedena je obavezna zakonska satnica. Mesečna zarada upućenog radnika zato više nije fiksni iznos, već u potpunosti zavisi od broja sati koje je stvarno radio u tom mesecu.

Ovaj model obračuna po satu može se ilustrovati uobičajenim rasporedima punog radnog vremena u Holandiji. Prema standardnom ugovoru o radu sa punim radnim vremenom, minimalna mesečna bruto zarada za radnu nedelju od 38 sati iznosi približno 2.468,35 €. Ako radna nedelja u preduzeću traje 40 sati, minimalna mesečna bruto zarada raste na približno 2.598,27 €. Poslodavci moraju da obračunavaju zaradu na osnovu tačnog broja radnih sati nedeljno, umesto da primenjuju opšti mesečni prosek.

Satnica od 14,99 € važi isključivo za zaposlene koji imaju 21 godinu ili više. Za mlađe zaposlene primenjuju se holandske minimalne zarade za mlade, koje se takođe obračunavaju isključivo po satu. Od 1. jula 2026. ovi iznosi određuju se prema uzrastu. Radnik od 20 godina mora da prima najmanje 11,99 € bruto po satu. Za radnika od 19 godina propisana satnica iznosi 8,99 € bruto, dok radnik od 18 godina mora da zarađuje najmanje 7,50 € bruto po satu.

Za maloletnike mlađe od 18 godina propisani iznosi su još niži. Od 1. jula 2026. zakonske satnice iznose 5,92 € za radnike od 17 godina, 5,17 € za one od 16 godina i 4,50 € za one od 15 godina. Pri obračunu na osnovu evidencija radnog vremena mladih radnika moraju se dosledno primenjivati upravo ovi iznosi. Svaka isplata ispod propisanog minimuma, čak i za nekoliko centi po satu, predstavlja kršenje holandskih standarda u oblasti rada.

Samo primena osnovnih zakonskih satnica nije uvek dovoljna da se obezbedi poštovanje svih propisa. Prema holandskom Zakonu o upućenim radnicima, poznatom kao WagwEU (Wet arbeidsvoorwaarden gedetacheerde werknemers in de EU), strani poslodavci moraju da ispune širi skup zahteva. Ovim zakonom se u nacionalno zakonodavstvo prenose Direktiva EU o upućivanju radnika 96/71/EZ i Direktiva o sprovođenju 2014/67/EU, čime se obezbeđuje poštena konkurencija.

Prema WagwEU-u, upućeni radnici od prvog dana rada imaju zakonsko pravo na osnovne uslove rada koji važe u Holandiji. Ovi uslovi obuhvataju zakonsku minimalnu zaradu, bezbedne uslove rada, dovoljno vremena za odmor i minimalan broj dana plaćenog godišnjeg odmora. Međutim, tačan iznos zarade koji radnik mora da primi često zavisi od grane u kojoj će raditi.

Ako je kolektivni ugovor (CAO) u određenoj grani proglašen opšteobavezujućim, zakonska minimalna zarada predstavlja samo donju granicu. U tim granama upućeni radnici imaju zakonsko pravo na više zarade prema platnim razredima i na dodatke predviđene kolektivnim ugovorom CAO, umesto na osnovni zakonski minimum. To znači da radnicima u građevinarstvu, obradi metala ili transportu može pripadati znatno viša zarada po satu od osnovnih 14,99 €.

Pored toga, značajan kolektivni ugovor (CLA) za agencijske zaposlene stupio je na snagu 1. januara 2026. i uveo još stroža pravila jednakog postupanja. Prema ovom ugovoru, privremeno zaposleni iz EU moraju imati ista ukupna primanja i pogodnosti kao zaposleni na neodređeno vreme koji obavljaju iste poslove. Jednako postupanje ne odnosi se samo na zaradu po satu, već obuhvata i bonuse, sredstva za obuku i penzijska prava. Zato poslodavci moraju detaljno da uporede lokalne kolektivne ugovore pre nego što odrede iznose zarada za obračun.

Radi sprovođenja ovih standarda zarade i rada, holandska vlada koristi obavezni digitalni sistem praćenja. Strani poslodavci iz EEP-a ili Švajcarske moraju, pre početka rada, onlajn da prijave privremeno upućivanje radnika u Holandiju. Prijava se podnosi na portalu Meldloket WagwEU. Obaveza prijave važi i za samozaposlene (ZZP'ers) iz EEP-a ili Švajcarske kada privremeno obavljaju delatnosti u određenim visokorizičnim sektorima.

Postupak prijave obuhvata više obaveznih koraka i određene izuzetke koje poslodavci i naručioci moraju da poštuju:

1. Strani poslodavac pre početka pružanja usluga putem onlajn portala Meldloket WagwEU dostavlja sve podatke o upućivanju, uključujući identitet radnika, mesto rada u Holandiji i očekivano trajanje.
2. Holandski naručilac ili primalac usluge prijavljuje se na portal kako bi ispunio zakonsku obavezu provere onlajn prijave.
3. Holandski naručilac mora da prijavi sve netačne podatke ili izostale prijave u roku od pet radnih dana od početka rada kako bi izbegao zajedničku odgovornost.
4. Ako upućeni radnik dolazi iz države koja nije članica ni EU ni EEP-a, poslodavac mora da proveri da li mu je za boravak duži od tri meseca potrebna radna dozvola ili dozvola boravka. Pritom licima koja su premeštena unutar kompanije i već imaju dozvolu u drugoj državi EU nije potrebna nova radna dozvola, ali se i ona moraju prijaviti.

Određene olakšice postoje za veoma mala preduzeća u blizini granice, ali su izuzeci strogo ograničeni. Mala preduzeća sa najviše 9 zaposlenih, kao i samozaposleni stručnjaci, mogu da podnesu jednogodišnju prijavu (jaarmelding) ako im je sedište najviše 100 kilometara od holandske granice. Da bi ostvarili ovo pravo, moraju imati najmanje 3 upućivanja tokom prethodne kalendarske godine. Važno je naglasiti da ova pojednostavljena jednogodišnja prijava ne važi za građevinarstvo niti za agencije za privremeno zapošljavanje.

Nakon provere onlajn prijave, pažnja se usmerava na poštovanje propisa na samom mestu rada. Strani poslodavci moraju da obezbede da obavezni dokumenti u papirnom ili elektronskom obliku budu dostupni na radnom mestu u svakom trenutku. Među njima su ugovor o radu, detaljni obračuni zarada, evidencije stvarno ostvarenog radnog vremena, dokazi o isplati zarada i dokaz o plaćenim doprinosima za socijalno osiguranje, odnosno potvrda A1.

Radi lakšeg obavljanja inspekcijskog nadzora, strani poslodavci imaju zakonsku obavezu da odrede osobu za kontakt u Holandiji. Ova osoba mora da bude prisutna i ovlašćena da, kao glavni sagovornik, odgovara na pitanja Holandske inspekcije rada (Nederlandse Arbeidsinspectie). Nije dovoljno da se dokumenti čuvaju u udaljenom sedištu preduzeća; moraju biti odmah dostupni tokom nenajavljene kontrole na mestu rada.

Administrativne obaveze ne prestaju kada se projekat završi i radnici vrate kući. Obavezni dokumenti, poput ugovora, obračuna zarada i obrazaca A1, moraju ostati dostupni Holandskoj inspekciji rada radi kontrole još do 5 godina nakon završetka upućivanja. Preduzeća moraju da uspostave bezbedne sisteme digitalnog arhiviranja kako bi ispunila ovu obavezu dugoročnog čuvanja.

Neispunjavanje ovih administrativnih obaveza ima neposredne finansijske posledice. Holandska inspekcija rada aktivno kontroliše mesta rada i izriče kazne u utvrđenim iznosima za nepoštovanje propisa. Ako strani poslodavac ne prijavi upućivanje na onlajn portalu, preti mu osnovna novčana kazna od 1.500 € za upućivanje manje od 10 radnika. Ova kazna raste na 3.000 € za upućivanje od 10 do 19 radnika, a za 20 ili više radnika iznosi 4.500 €.

Samozaposlenima koji ne podnesu prijavu na portalu takođe preti osnovna novčana kazna od 750 €. Istovremeno, holandski naručilac koji ne proveri onlajn prijavu suočava se s osnovnom novčanom kaznom od 1.500 €. Iznos za primaoca usluge smanjuje se na 750 € ako je reč o fizičkom licu, a ne o registrovanom preduzeću.

Kazne za nedostupnost evidencija u papirnom ili elektronskom obliku na mestu rada još su strože. Ako zahtevani dokumenti, poput ugovora ili potvrda A1, nisu dostupni na radnom mestu, osnovna novčana kazna za poslodavca iznosi 8.000 €. Za samozaposlena lica osnovna novčana kazna zbog nedostupnih dokumenata na mestu rada iznosi 4.000 €.

Pored toga, poslodavci moraju u potpunosti da sarađuju sa inspektorima. Neispunjavanje obaveze dostavljanja informacija (inlichtingenplicht) Holandskoj inspekciji rada povlači osnovnu novčanu kaznu od 6.000 € za poslodavce i 3.000 € za samozaposlene. Ako nadležni organi pronađu dokaze o umišljaju ili ako je preduzeće ponavljalo prekršaje, iznosi osnovnih kazni mogu se povećati za 50%, do najviše 21.750 € po prekršaju.

Uspešno poslovanje na holandskom tržištu u 2026. zahteva stalno praćenje propisa. Poslodavci i naručioci moraju odmah da prilagode svoje sisteme za obračun zarada novoj satnici od 14,99 € i da se pripreme za administrativne obaveze koje propisuje WagwEU. Uredni dokumenti na mestu rada i blagovremene prijave na portalu jedina su pouzdana zaštita od visokih kazni za kršenje propisa.

Poštovanje propisa u prekograničnom poslovanju nije jednokratan zadatak, već stalna operativna obaveza. Usklađivanjem obračuna zarada, proverom kolektivnih ugovora i urednim vođenjem i čuvanjem evidencija tokom propisanih pet godina, preduzeća mogu da zaštite svoje marže i obezbede nesmetano prekogranično poslovanje u Holandiji.