Minimalna zarada u Nemačkoj: 13,90 evra, obaveze poslodavaca

Prema nemačkom zakonodavstvu, zakonska minimalna zarada u Nemačkoj povećana je 1. januara 2026. na 13,90 evra po satu. Ovaj obavezni minimum važi za sve radnike koji obavljaju poslove u Nemačkoj, uključujući upućene radnike. Poslodavci moraju odmah da prilagode obračun zarada novoj satnici kako bi nastavili da posluju u skladu sa propisima.

Uz povećanje satnice, mesečni limit zarade za mini-poslove u Nemačkoj podignut je na 603 evra. To znači da najveća dozvoljena godišnja zarada za ove poslove iznosi 7.236 evra. Poslodavci koji zapošljavaju na mini-poslovima moraju pažljivo da prate radno vreme kako zaposleni ne bi premašili nove limite zarade.

Iako zakonska minimalna zarada određuje najniži iznos naknade za rad u celoj Nemačkoj, preduzeća koja koriste ustupljene zaposlene moraju uzeti u obzir i više satnice. Prema nemačkom zakonodavstvu, granski kolektivni ugovori mogu da propisuju više minimalne iznose zarade za ovu kategoriju zaposlenih. Na primer, kolektivnim ugovorom koji je počeo da se primenjuje 2025. utvrđena je minimalna satnica od 14,53 evra za ustupljene zaposlene.

Preduzeća koja koriste usluge ustupanja zaposlenih moraju da obezbede da se zarade obračunavaju u skladu sa navedenim kolektivnim ugovorima, a ne prema opštem zakonskom minimumu. Nemački organi, uključujući carinsku službu, tokom redovnih inspekcijskih nadzora na radnim mestima proveravaju da li se poštuju ovi viši iznosi zarada. Neisplaćivanje zarada u tim iznosima može dovesti do strogih kazni za preduzeće korisnika.

Nemačka je za 2026. uskladila najviše osnovice za obračun doprinosa za socijalno osiguranje. Poslodavci moraju da ažuriraju sisteme za obračun zarada kako bi primenili nove limite na zaposlene koji podležu nemačkom socijalnom osiguranju. Najviša osnovica za obračun doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za dugotrajnu negu sada iznosi 5.812,50 evra mesečno, odnosno 69.750 evra godišnje. Pored toga, godišnji prag zarade za obavezno zdravstveno osiguranje promenjen je i iznosi 6.450 evra mesečno, odnosno 77.400 evra godišnje.

Za 2026. promenjena je i najviša osnovica za obračun doprinosa za nemačko penzijsko osiguranje. Ona sada iznosi 8.450 evra mesečno. Poslodavci koji upućuju radnike u Nemačku moraju pažljivo da prate ove limite. Tačan obračun zarada neophodan je za ispunjavanje zahteva nemačkih nadležnih organa.

Nemačka ima jedan od najstrožih sistema nadzora nad primenom propisa u Evropskoj uniji. Kontrole upućivanja radnika u Nemačkoj sprovode carinska služba Zollamt, organi nadležni za rad i poreski organi. Ovi organi aktivno sprovode inspekcijske nadzore na radnim mestima radi provere zakonitosti zaposlenja, poštovanja zakonski propisane minimalne zarade i potpunosti dokumenata zaposlenih.

Ozbiljne povrede propisa imaju teške posledice za poslodavce koji posluju u ovoj državi. Pogrešno razvrstavanje radnih mesta, rad bez potvrde A1 ili nezakonito zapošljavanje državljana trećih država mogu dovesti do visokih novčanih kazni, krivične odgovornosti i zabrane poslovanja u Nemačkoj. Nadležni organi blisko sarađuju kako bi otkrili kršenja propisa u različitim sektorima.

Inspekcije rada u Nemačkoj zahtevaju da poslodavci brzo reaguju kada nadležni organi zatraže dokumente. Pri uobičajenoj kontroli morate da predate komplet dokumenata kojima se dokazuje usklađenost sa propisima u kratkom roku, često od samo pet radnih dana. Ako ih ne dostavite na vreme, to može dovesti do ozbiljnih kazni i odmah pobuditi sumnju kod inspektora.

Vaša dokumentacija kojom dokazujete usklađenost sa propisima mora da sadrži tačno određene, ažurne dokumente za svakog upućenog radnika. To uključuje potvrdu o podnetoj prijavi upućenog radnika, potvrdu A1 i ugovor o radu. Morate da dostavite i detaljne evidencije radnog vremena i jasne dokaze o isplati, kao što su bankovni transferi ili zvanični obračuni zarada.

Poslodavci koji prekogranično zapošljavaju u EU moraju da se pripreme za velike promene koje donosi Direktiva EU o transparentnosti zarada. Rok za prenošenje ove direktive u nacionalno zakonodavstvo bio je 7. jun 2026. Ovaj rok za preduzeća znači nove, stroge obaveze objavljivanja raspona zarada i izveštavanja, što utiče na postupke zapošljavanja i sklapanja ugovora.

Prema direktivi, poslodavci tokom postupka zapošljavanja ne smeju da pitaju kandidate o njihovim ranijim zaradama. Preduzeća takođe ne smeju da u ugovore o radu unose klauzule o tajnosti zarade. Ove promene važe uporedo sa strogim nemačkim pravilima o minimalnoj zaradi, pa poslodavci moraju odmah da prilagode svoje standardne kadrovske obrasce i postupke zapošljavanja.

U aprilu 2026. Savet Evropske unije objavio je predložene izmene pravila EU o koordinaciji sistema socijalnog osiguranja. Prema ključnom predlogu, zaposleni pre upućivanja mora biti uključen u sistem socijalnog osiguranja u državi iz koje odlazi tri meseca umesto jednog. Nova pravila takođe predviđaju da se prekid upućivanja priznaje samo ako traje najmanje dva meseca.

Važeća pravila predviđaju oslobođenje od obaveze prethodnog podnošenja zahteva za potvrdu A1 kada je zaposleni upućen na najviše tri uzastopna dana u periodu od 30 dana. Međutim, ovo oslobođenje nikada ne važi za građevinarstvo, gde je prethodno podnošenje zahteva i dalje obavezno. Poslodavci moraju pažljivo da prate ova kratkotrajna upućivanja kako ne bi došlo do propusta u poštovanju propisa.

Sud pravde Evropske unije pojasnio je postupke nadzora nad primenom propisa u predmetu C-421/23. Organi države domaćina moraju da sprovedu obavezan dijalog sa državom izdavanja pre nego što potvrdu A1 proglase pribavljenom prevarom. Ako organ izdavalac potvrdi da dokument nije važeći, država domaćin može odmah da primeni svoje propise o socijalnom osiguranju.