Posao u inostranstvu: pet provera sumnjive ponude pre uplate

Počnite od toga u kom smeru ide novac. Kod zakonitog posredovanja u zapošljavanju, poslodavca ili agenciju plaća preduzeće kojem je radnik potreban, a ne radnik koji traži posao. Kada se od kandidata traži da plati naknadu pre nego što mu se pronađe zaposlenje, od njega se zapravo traži da novac ide u suprotnom smeru — a upravo je to najjasniji znak sumnjive ponude.

Naknada može biti prikrivena na razne načine: kao "registraciona naknada", "naknada za obradu zahteva za vizu", "depozit za obuku", trošak lekarskog pregleda zakazanog posredstvom agencije ili depozit koji se vraća "posle prve plate". Kako god da je nazovu, kriterijum je isti: da li bi pravi poslodavac, koji želi da se posao obavi, tražio od radnika da plati za samu mogućnost da počne da radi? Ako je odgovor ne, naplata te naknade je pravi cilj ponude.

To nije pitanje ličnih sklonosti ili pregovaračke pozicije. Prema ustaljenom načelu međunarodnih standarda rada, privatne agencije za zapošljavanje ne bi trebalo da kandidatima naplaćuju uslugu pronalaženja posla — taj trošak snosi poslodavac, jer on ima korist od prijema novog radnika. Svaki zahtev za plaćanje unapred koji je uslov da dobijete ponudu ili da ona ostane otvorena za Vas shvatite kao znak da treba da stanete, bez obzira na obrazloženje.

Prava agencija za ustupanje zaposlenih ili posredovanje pri zapošljavanju jeste pravno lice upisano u odgovarajući registar, a ti podaci su javno dostupni. Pre nego što odgovorite na ponudu, potražite kompaniju pod njenim tačnim registrovanim nazivom — ne samo pod imenom brenda iz potpisa imejla — u registru privrednih subjekata države iz koje tvrdi da posluje. Sve države članice EU imaju ovakve registre; slovenački vodi AJPES, dok u ostalim članicama postoje pod drugim nazivima.

Kompaniju koju ne možete da pronađete pod navedenim nazivom, koja je upisana u registar svega nekoliko nedelja pre nego što Vas je kontaktirala ili čije je sedište u stanu ili zajedničkoj virtuelnoj kancelariji ne treba automatski odbaciti — i nova i mala preduzeća zaista postoje — ali u takvom slučaju imate jedan razlog manje za poverenje, pa su ostale provere u nastavku još važnije.

Kada je reč o ustupanju zaposlenih ili posredovanju pri zapošljavanju, neke države, osim standardne registracije preduzeća, zahtevaju i posebnu dozvolu za poslovanje na tržištu rada — odobrenje da agencija raspoređuje radnike kod poslodavaca, a ne samo da obavlja privrednu delatnost. Od pošiljaoca direktno zatražite registarski broj i, kada je to potrebno, broj dozvole agencije za ustupanje zaposlenih, a zatim oba podatka proverite nezavisno, umesto da snimak ekrana s potvrdom prihvatite kao dovoljan dokaz.

Ako posao podrazumeva da Vas privremeno pošalju da radite u drugoj državi EU ili EEP-a, a da ostanete zaposleni kod preduzeća sa sedištem u nekoj drugoj državi, takav aranžman naziva se upućivanje na rad. Uređuje ga pravo EU — konkretno, Direktiva o upućivanju radnika. Zaposleni koji se zaista šalje na rad u drugu državu ima pravo da dobije određene dokumente pre odlaska, a pouzdan poslodavac će ih obezbediti bez Vašeg insistiranja.

Ključni dokument je potvrda A1, u kojoj se navodi u kojoj je državi radnik socijalno osiguran tokom upućivanja — ona nije ni viza ni radna dozvola, a ako nedostaje ili dobijate nejasan odgovor o tome kada će "biti sređena", to je ozbiljan nedostatak, a ne formalnost koja može da se rešava kasnije. Izričito zahtevajte potvrdu A1, pisani ugovor o radu sa nazivom stvarnog poslodavca i uslove koji će važiti tamo gde ćete obavljati posao — zaradu, radno vreme i podatak o tome ko je odgovoran za smeštaj.

Posrednik koji ne može da navede uslove zaposlenja u državi u koju idete, koji neće da Vam pre puta dostavi naziv poslodavca u pisanom obliku ili koji kaže da se ugovor potpisuje "po dolasku", traži da upućivanje prihvatite na poverenje tek kada više niste u poziciji da ga odbijete. Pribavite dokumente pre odlaska, a ne posle.

Zapošljavanje kod pouzdanog poslodavca ima svoj tok. Čak i kada upražnjeno mesto zaista treba hitno popuniti, kandidat ima nekoliko dana da pročita ugovor, postavi pitanja i odluči. Ako se uz ponudu insistira da se odlučite u roku od nekoliko sati, ako Vas odvraćaju od toga da ugovor date na pregled prijatelju, advokatu ili inspekciji rada, ili se uobičajena pitanja tumače kao znak da niste "ozbiljni", na Vas se vrši pritisak koji nema opravdanu svrhu u postupku zapošljavanja.

Zahteve za dokumente pratite jednako pažljivo kao i zahteve za novac. Pravom poslodavcu potreban je Vaš lični dokument, a kasnije i podaci o bankovnom računu radi isplate zarade — ne treba mu original Vašeg pasoša da bi ga zadržao pre nego što imate potpisan ugovor, ne treba mu Vaša lozinka za elektronsko bankarstvo ni PIN kartice i nema opravdan razlog da od Vas traži da primate i prosleđujete novac u njegovo ime pre nego što uopšte počnete da radite.

Zahtevi za plaćanje neformalnim kanalima — na lični umesto na poslovni račun, preko servisa za prenos novca ili u kriptovalutama — druga su verzija istog upozoravajućeg znaka kao naknada unapred iz prvog koraka: novac se šalje u smeru i na način koje stvaran odnos između poslodavca i zaposlenog ne zahteva.

Poslednja provera odnosi se na Vaše dokumente, a ne na one koji prate ponudu. Pre nego što razmotrite bilo koju mogućnost za zaposlenje, tačno utvrdite kakvo pravo na rad već imate u državi u kojoj se posao stvarno obavlja — ono proizlazi iz državljanstva ili postojeće dozvole za boravak i rad, a ne iz obećanja posrednika da će to "srediti". Optimističan stav posrednika o mogućnosti da Vam pribavi radnu vizu ne znači da je već imate.

Ako niste sigurni na šta Vas Vaši postojeći dokumenti zaista ovlašćuju, to je pitanje za nadležni organ za rad u državi u koju idete ili za njenu službu za dozvole za boravak i rad — a ne za posrednika kojem odgovara da brzo prihvatite ponudu.

Ako ponuda zavisi od toga da Vam država odobri status koji još nemate, rokove za njegovo sticanje i podatak o tome ko je za to odgovoran smatrajte sastavnim delom same ponude, a ne detaljem koji ćete rešavati tek kada već preuzmete obavezu.

Ovih pet provera pomaže Vam da procenite svaku ponudu za posao, čak i onu koju ne želite da prihvatite — time se ni na šta ne obavezujete, a ako se u nekom od koraka pojavi problem, i dalje može imati smisla da postavite dodatno pitanje umesto da je automatski odbacite.

Evroproces pronalazi posao radnicima koji već imaju pravo na rad u EU, EEP-u ili Švajcarskoj ili poseduju važeću slovenačku ili hrvatsku dozvolu za boravak i rad; to važi bez obzira na državljanstvo. Evroproces je slovenačka agencija za ustupanje zaposlenih koja kvalifikovane i pomoćne radnike raspoređuje kod preduzeća širom EU i EEP-a. Agencija posluje po modelu usklađenom sa pravilima EU o upućenim radnicima i obezbeđuje potvrdu A1 pre svakog odlaska na rad u drugu državu — upravo onaj dokument koji je opisan u trećem koraku.

Ako želite da proverite verodostojnost određene ponude ili oglasa za posao u samom Evroprocesu, obratite se direktno Evroprocesu na info@evroproces.si ili +386 70 630 880 (broj za razgovor na nemačkom jeziku je +386 70 645 257), umesto da se oslonite samo na podatke za kontakt iz imejla koji ste dobili.