Potvrda A1 za upućivanje u EU uz hrvatsku radnu dozvolu

Hrvatska je doživela velike promene u privredi. Decenijama je bila pre svega država iz koje se odlazilo, a njeni državljani tražili su posao u zapadnoj Evropi. Danas je situacija obrnuta. Hrvatska se u velikoj meri oslanja na strane radnike iz trećih država kako bi nadoknadila ozbiljan nedostatak radne snage u ključnim sektorima, kao što su građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo.

Mnoga hrvatska preduzeća ne posluju samo na domaćem tržištu. Ugovaraju poslove u drugim državama članicama EU i moraju da upućuju svoje radnike u inostranstvo. Da bi takav rad bio zakonit, upućivanje radnika iz država van EU mora biti u skladu sa strogim evropskim pravilima. Zato je potrebno pribaviti potvrdu A1 kao dokaz da su i dalje obuhvaćeni hrvatskim socijalnim osiguranjem.

Pre bilo kakvog prekograničnog upućivanja, državljanin treće države mora biti zakonito zaposlen u Hrvatskoj. Ovaj pravni status stiče se na osnovu dozvole za boravak i rad, poznate kao jedinstvena dozvola, koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Dozvola vezuje radnika za zakonito zaključen ugovor o radu u Hrvatskoj i time stvara neophodnu osnovu za svako buduće upućivanje u inostranstvo.

Pravila koja uređuju ove dozvole nedavno su promenjena. Hrvatski sabor je 15. maja 2026. godine usvojio značajne izmene Zakona o strancima, koje su stupile na snagu 4. juna 2026. godine. Njihov cilj je modernizacija pravnog okvira za imigraciju i dugoročna integracija stranih radnika na tržište rada. Na primer, nova pravila stranim radnicima omogućavaju lakšu promenu posla. Radnik sada može da promeni poslodavca nakon šest meseci zaposlenja kod prvog poslodavca, bez podnošenja zahteva za potpuno novu dozvolu, što pojednostavljuje prelazak u preduzeća koja posluju u skladu sa propisima.

Međutim, ove izmene uvode i nove obaveze za dugoročni boravak. Državljani trećih država koji borave u Hrvatskoj duže od godinu dana moraju, radi produženja dozvole, da polože obavezni ispit iz hrvatskog jezika i latiničnog pisma na nivou A1.1. Ovaj jezički uslov zvanično stupa na snagu 4. juna 2027. godine. Poslodavci moraju u potpunosti da snose troškove ispita, pa je jezička obuka važna finansijska i administrativna stavka za preduzeća koja planiraju dugoročno zapošljavanje.

Dobijanje potvrde A1 za stranog radnika nije automatsko. Hrvatski zavod za penzijsko osiguranje detaljno proverava preduzeće koje zapošljava radnika kako bi utvrdio da ono ne postoji samo na papiru. Da bi ispunio uslove, poslodavac mora redovno i stvarno da obavlja privrednu delatnost u Hrvatskoj i da dokaže da nije firma koja ima samo registrovanu adresu, osnovana isključivo radi zaobilaženja evropskog radnog zakonodavstva. Pre odobravanja bilo kakvog prekograničnog upućivanja, nadležni organi proveravaju da li se administrativni i operativni poslovi zaista obavljaju na teritoriji Hrvatske.

Finansijski pokazatelji predstavljaju glavni dokaz da se delatnost obavlja u Hrvatskoj. Jedna od ključnih prepreka za dobijanje potvrde A1 u Hrvatskoj jeste neispunjavanje uslova o prometu na domaćem tržištu. Poslodavac mora da ostvari najmanje 25% svog godišnjeg prometa u Hrvatskoj. Ako je taj udeo manji od 25%, nema pravo da dobije potvrde A1 za svoje zaposlene. Ovo pravilo sprečava preduzeća da otvaraju kancelarije koje postoje samo formalno u Hrvatskoj, dok 100% svog poslovanja obavljaju u državama članicama sa višim zaradama.

Izmene zakona iz 2026. godine pooštrile su i finansijske uslove za samo zapošljavanje stranih radnika, što neposredno utiče na ispunjenost uslova za upućivanje. Hrvatski poslodavci koji su pravna lica sada za zapošljavanje stranih radnika moraju da dokažu priliv na transakcioni račun od najmanje 100.000 EUR tokom prethodnih 12 meseci. Za fizička lica koja posluju kao poslodavci, potreban priliv iznosi 40.000 EUR u istom periodu. To predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodna pravila, prema kojima su se pratili prilivi samo tokom šestomesečnog perioda.

Pored uslova koji se odnose na prilive, država prati finansijsku stabilnost na osnovu bankovnih evidencija. Uslov je da bankovni račun poslodavca u prethodnih šest meseci nije bio blokiran duže od 30 uzastopnih dana. Preduzeće koje ima probleme s novčanim tokom ili čiji su računi blokirani po pravnom osnovu neće proći ovu proveru, čime se onemogućavaju i zapošljavanje u Hrvatskoj i upućivanje radnika u inostranstvo.

Čak i ako poslodavac ispunjava sve finansijske i operativne kriterijume, svaki radnik mora da ispuni i određene zakonske uslove. Prema Uredbi EU 883/2004, radnik može biti upućen samo ako je najmanje mesec dana neposredno pre upućivanja bio prijavljen u sistem socijalnog osiguranja države iz koje se upućuje. U slučaju Hrvatske, to znači da državljanin treće države mora biti prijavljen u hrvatski sistem socijalnog osiguranja najmanje mesec dana pre planiranog odlaska. Ne možete zaposliti radnika u ponedeljak i uputiti ga u Nemačku u utorak.

Propisi o upućivanju takođe sprečavaju preduzeća da stalno smenjuju privremene radnike na radilištima u inostranstvu. Zaposleni ne sme biti upućen radi zamene drugog, prethodno upućenog radnika kome je istekao period upućivanja. Ako je za određeno radno mesto na radilištu u inostranstvu istekao dozvoljeni period, ne možete jednostavno poslati drugog radnika na isto mesto na osnovu nove potvrde A1 i tako produžavati projekat unedogled.

Vremenska ograničenja se strogo primenjuju i na svakog pojedinačnog radnika. Standardno privremeno upućivanje na osnovu potvrde A1 može da traje najduže 24 meseca. Po isteku tog perioda radnik mora da se vrati na rad u Hrvatsku ili da pređe u sistem socijalnog osiguranja države u koju je upućen. Kadrovske službe moraju precizno da prate ove rokove kako bi se izbegle visoke kazne za kršenje propisa u inostranstvu.

Upravni postupak za dobijanje potvrde A1 zahteva strpljenje i pravilno pripremljene dokumente. Nadležni državni organ za izdavanje ovih potvrda je Hrvatski zavod za penzijsko osiguranje, poznat pod skraćenicom HZMO. Greške u zahtevu i pratećim dokumentima odmah dovode do zastoja i produžavaju već dugotrajan postupak.

Da bi uspešno sproveli postupak, poslodavci moraju da popune i predaju potrebne obrasce zahteva. Ako se koriste usluge zastupnika ili spoljnog pružaoca usluga za usklađivanje sa propisima, poslodavac mora da potpiše punomoćje (POA) i popuni upitnik HZMO-a za poslodavce, u kome detaljno opisuje svoje poslovanje. Zahtev sa svim pratećim dokumentima mora da se pošalje poštom HZMO-u. Obrada obično traje oko mesec dana.

Zbog roka obrade od mesec dana, poslodavci moraju da planiraju upućivanje znatno unapred. Pokušaj slanja radnika u inostranstvo pre izdavanja potvrde A1 u papirnom obliku predstavlja značajan rizik od kršenja propisa i može da dovede do visokih novčanih kazni pri kontrolama u saobraćaju ili na radilištu u državi u koju se radnici upućuju.

Potvrda A1 dokazuje da je radnik obuhvaćen socijalnim osiguranjem, ali nije univerzalna radna viza. Svaka država EU ima sopstvena pravila za pristup državljana trećih država tržištu rada, čak i kada su upućeni iz druge države članice. Nemačka i Austrija, dve države u koje se radnici iz Hrvatske najčešće upućuju, imaju vrlo precizno utvrđene postupke ulaska koji se strogo primenjuju.

Pri upućivanju na rad u Nemačku, sama hrvatska dozvola za boravak i rad ne daje državljaninu države van EU pravo na rad. Zaposleni mora da pribavi vizu Vander Elst ili nacionalnu vizu pre ulaska na teritoriju Nemačke. Ovaj uslov ostaje na snazi uprkos pravnim neslaganjima na evropskom nivou. Evropska komisija je 30. januara 2026. godine pokrenula postupak protiv Nemačke zbog povrede prava EU u vezi sa zahtevima za vizu Vander Elst. Uprkos tom postupku, Nemačka i dalje dosledno zahteva ovu vizu od upućenih državljana trećih država koji nemaju dozvolu za dugotrajni boravak u EU.

Podnošenje zahteva za vizu Vander Elst za Nemačku košta 75 EUR, a obrada obično traje dve do tri nedelje. Pri planiranju upućivanja poslodavci moraju da uračunaju taj trošak i vreme obrade, uz rok za obradu zahteva u HZMO-u.

Za upućivanje na rad u Austriju primenjuje se drugačiji regulatorni postupak. Umesto uobičajene vize, hrvatski poslodavac mora na obrascu ZKO3 da podnese prethodnu prijavu, koja se prosleđuje austrijskoj javnoj službi za zapošljavanje (AMS) radi izdavanja potvrde o upućivanju u EU. Ova potvrda omogućava radniku da zakonito pruža usluge na mestu rada u Austriji.

Obaveza poštovanja propisa ne prestaje dolaskom radnika na radilište u inostranstvu. Inspektori rada širom zapadne Evrope redovno sprovode nenajavljene kontrole gradilišta i poslovnih objekata. Kako bi izbegli visoke kazne, poslodavci moraju da obezbede da upućeni radnici uvek imaju kod sebe ključne dokumente koji dokazuju usklađenost sa propisima.

Svaki upućeni radnik mora da ima odmah dostupan original svog pasoša, važeću hrvatsku dozvolu za boravak i rad, ugovor o radu i izdatu potvrdu A1. Pored toga, mora da bude u mogućnosti da pokaže poslednje obračune zarade i odgovarajuću prijavu upućivanja, poput austrijskog obrasca ZKO3 ili nemačkih dokumenata za vizu Vander Elst. Uredno čuvanje ovih dokumenata i njihova dostupnost predstavljaju poslednji, ključni korak za uspešno prekogranično upućivanje.