Prijava upućenih radnika u Nemačkoj putem portala Zoll

Upućivanje zaposlenih na rad u druge države Evropske unije zahteva strogo poštovanje lokalnog radnog zakonodavstva. Kada preduzeće sa sedištem van Nemačke upućuje zaposlene radi pružanja usluga na nemačkoj teritoriji, poslodavac mora da poštuje propisane postupke prijave. Ova zakonska obaveza odnosi se na poslodavce sa sedištem u inostranstvu, koji moraju da prijave svoje upućene radnike putem zvaničnog nemačkog portala za minimalnu zaradu pre početka bilo kakvog rada. Nije predviđen dodatni rok za naknadnu prijavu. Postupak mora biti završen pre nego što zaposleni počne da radi, bez obzira na to koliko kratko upućivanje treba da traje.

Postupak prijave nije samo administrativna preporuka, već obavezan zakonski preduslov. Nemački organi nadziru dolazak strane radne snage kako bi sprečili socijalni damping i obezbedili da strani radnici uživaju istu osnovnu zaštitu kao domaći zaposleni. Ako radnici nisu prijavljeni pre stvarnog početka rada na nemačkoj teritoriji, to odmah predstavlja kršenje propisa, što može poremetiti rokove projekta i dovesti do strogih prekršajnih sankcija.

Obaveza prijave nemačkoj carinskoj upravi (Zoll) odnosi se na određene visokorizične sektore navedene u članu 2a Zakona o suzbijanju rada na crno (Schwarzarbeitbekämpfungsgesetz). Ove delatnosti podležu strožem nadzoru zbog ranije zabeleženih trendova neprijavljenog rada i obaranja zarada. U delatnosti za koje je prijava obavezna spadaju građevinarstvo, ugostiteljstvo/hotelijerstvo, prevoz putnika, teretni prevoz/logistika, industrijsko čišćenje, vašarske/zabavne delatnosti, šumarstvo, privatno obezbeđenje, postavljanje sajamskih štandova, mesna industrija, prostitucija i frizerske/kozmetičke usluge.

Ako Vaše preduzeće posluje u navedenim delatnostima, morate da prijavite svoje zaposlene, osim ako za njih važi jasno propisano zakonsko oslobođenje. Jedan od glavnih osnova za oslobođenje jeste visina zarade radnika. Prijava nije potrebna ako redovna mesečna bruto zarada zaposlenog prelazi 2.974 evra, pod uslovom da poslodavac može da dokaže da je taj nivo zarade održavan tokom prethodnih 12 meseci. Ovaj kontinuitet isplate mora biti proverljiv na osnovu evidencije obračuna zarada.

Dodatni prag olakšava poštovanje propisa u pogledu zaposlenih sa višim zaradama. Poslodavci su takođe oslobođeni obaveze dokumentovanja i prijavljivanja ako utvrđena mesečna zarada radnika prelazi 4.461 evro bruto. U tom slučaju nije potreban dokaz za prethodnih 12 meseci; sama trenutno utvrđena zarada predstavlja osnov za oslobođenje.

Pored toga, Zakon o upućenim radnicima (Arbeitnehmer-Entsendegesetz, AEntG) predviđa usko ograničeno oslobođenje za tehničko osoblje. Prema tom zakonu, početni montažni i instalacioni radovi u trajanju do osam dana izuzeti su od primene zakonski propisane minimalne zarade, pod uslovom da nije reč o građevinskim radovima.

Poslodavci koji upućuju zaposlene u Nemačku moraju da usklade obračun zarada sa tamošnjim zakonski propisanim minimalnim iznosima. Od 1. januara 2026. godine zakonski propisana minimalna zarada u Nemačkoj iznosi 13,90 evra bruto po satu. Ovaj iznos predstavlja apsolutnu donju granicu za svaki rad obavljen na nemačkoj teritoriji. Pri planiranju dužih projekata treba uzeti u obzir predviđena povećanja, jer će zakonski propisana minimalna zarada 1. januara 2027. godine porasti na 14,60 evra bruto po satu.

Važno pravno pravilo je da minimalne zarade za pojedine delatnosti, utvrđene kolektivnim ugovorima, imaju prednost nad zakonski propisanom minimalnom zaradom ako su više. Delatnosti poput građevinarstva i industrijskog čišćenja često imaju sopstvene kolektivne ugovore sa opštim obavezujućim dejstvom. Strani poslodavci moraju da se upoznaju sa iznosima koji važe za konkretnu delatnost, jer isplata samo zakonski propisane minimalne zarade tamo gde kolektivni ugovor predviđa viši minimum predstavlja ozbiljno kršenje nemačkog radnog zakonodavstva.

Poštovanje propisa ne odnosi se samo na zaradu po satu već i na dnevno radno vreme. Nemački zakon o radnom vremenu ograničava dnevni rad na 8 sati, uz mogućnost produženja na 10 sati ako prosek tokom 6 meseci ili 24 nedelje ne prelazi 8 sati po radnom danu. To ostavlja malo prostora za veliki broj prekovremenih sati. Poslodavci moraju pažljivo da planiraju smene da bi održali navedene prosečne vrednosti i obezbedili zaposlenima zakonom propisane periode odmora.

Poslodavci ispunjavaju obavezu prijave na zvaničnom portalu za minimalnu zaradu, dostupnom na adresi www.meldeportal-mindestlohn.de. Portal omogućava podnošenje obrazaca na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku, pa administrativno osoblje stranih poslodavaca može da koristi sistem bez profesionalnih prevodilačkih usluga.

Sistem prilikom podnošenja prijave usmerava korisnika da popuni nekoliko obaveznih polja. Za uspešno slanje poslodavac mora da pripremi i unese određene podatke o poslovanju. Traženi podaci moraju biti tačno uneti pre početka upućivanja.

Prijava na portalu mora da sadrži tačne datume početka i završetka upućivanja za svakog zaposlenog. Poslodavac mora da navede i tačno mesto obavljanja posla, poput konkretne adrese gradilišta ili lokacije na kojoj se pruža usluga. Pored toga, u prijavi se mora navesti tačno mesto u Nemačkoj na kojem će se čuvati propisani dokumenti o zaposlenju i obračunu zarada radi uvida tokom nadzora. Na kraju, poslodavci moraju da odrede ovlašćenog primaoca i kontakt osobu sa prebivalištem u Nemačkoj za prijem službenih obaveštenja i dokumenata u ime poslodavca.

Podnošenje početne prijave na portalu samo je prvi korak u poštovanju propisa tokom upućivanja. Kada rad počne, poslodavac mora da vodi preciznu evidenciju o stvarno odrađenim satima svakog upućenog zaposlenog. Podaci o radnom vremenu moraju biti evidentirani do kraja sedmog kalendarskog dana nakon dana kada je rad obavljen. Priprema evidencije po isteku roka od nedelju dana predstavlja kršenje propisa.

Trajanje upućivanja određuje i koji se zakoni primenjuju na radni odnos. Za upućivanja duža od 12 meseci primenjuju se svi uslovi rada propisani nemačkim zakonodavstvom, ali se taj rok može produžiti na 18 meseci podnošenjem obrazloženog obaveštenja carinskoj upravi. U obrazloženom obaveštenju moraju se navesti objektivni razlozi za produženje, kao što su neočekivana kašnjenja na projektu, kako bi se privremeno izbegla primena šireg skupa nemačkih radnopravnih propisa.

Posebna pravila važe kada su u lanac obezbeđivanja radne snage uključena treća lica. Korisnici kojima strane agencije pružaju usluge ustupanja zaposlenih takođe moraju da obezbede da agencija prijavi ustupljene zaposlene putem portala. Poslodavac korisnik u Nemačkoj ne sme da pretpostavi da su propisi ispoštovani; mora aktivno da proveri da li je strana agencija završila prijavu na portalu pre nego što ustupljeni zaposleni počnu sa radom na lokaciji.

Nemački organi nadziru poštovanje zakona o upućivanju radnika, a neispunjavanje Vaših administrativnih obaveza nosi ozbiljne finansijske posledice. Nepodnošenje ili nepravilno podnošenje prijave upućivanja predstavlja prekršaj za koji je predviđena novčana kazna do 30.000 evra.

Finansijski rizik se drastično povećava ako se kršenje propisa odnosi na stvarnu isplatu zarada i dobrobit radnika. Neobezbeđivanje zakonski propisanih minimalnih uslova rada može dovesti do prekršajnih novčanih kazni do 500.000 evra. Da bi izbegla ove visoke kazne, preduzeća moraju da obezbede da svaki radnik bude prijavljen na portalu pre prelaska granice i da se lokalni propisi o zaradama i radnom vremenu strogo poštuju tokom celog upućivanja.