Vander Elst viza: nemačka pravila za upućene radnike van EU

Evropska komisija je 30. januara 2026. pokrenula postupak zbog povrede obaveza protiv Nemačke. Ovu meru objavila je 11. februara 2026. Zvanično je zatražila od Nemačke da ukine obavezu pribavljanja vize za kratkotrajna upućivanja do 90 dana. Zahtev se odnosi na radnike koji nisu državljani EU, a zakonito borave i rade u drugoj državi članici EU.

Komisija smatra da ovi nacionalni propisi ograničavaju prekogranično pružanje usluga. Spor utiče na poslodavce i agencije za ustupanje zaposlenih koji upućuju osoblje iz država van EU preko evropskih granica.

Spor proizlazi iz sukoba između ugovora EU i nemačkih nacionalnih zakona. Prema članu 56. Ugovora o funkcionisanju EU i članu 21. Konvencije o sprovođenju Šengenskog sporazuma, pružaoci usluga mogu da upućuju državljane trećih država u drugu državu članicu. Upućivanje može da traje do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, bez dodatne vize. Uslov je da radnik već zakonito boravi i radi u državi članici iz koje se upućuje.

Navedeno pravo zasniva se na presudi Suda pravde Evropske unije iz 1994. godine u predmetu Raymond Vander Elst protiv Office des Migrations Internationales. Sud je presudio da obaveza pribavljanja dodatnih radnih dozvola za ove radnike ograničava slobodu pružanja usluga. Nemačka primenjuje ovu presudu na osnovu člana 21. Uredbe o zapošljavanju. Ovim članom ukida se obaveza pribavljanja odobrenja Savezne agencije za rad (Bundesagentur für Arbeit) ako je radnik zakonito zaposlen u drugoj državi EU i privremeno upućen na rad u Nemačku.

Međutim, § 30 tačka 3 iste uredbe predviđa oslobođenje od obaveze pribavljanja same vize samo ako radnik ima dozvolu za dugotrajni boravak u EU. Ostali državljani trećih država i dalje moraju unapred da pribave Vander Elst vizu. Zahtev moraju da podnesu nemačkom diplomatskom predstavništvu u državi u kojoj njihov poslodavac ima sedište.

Zahtevi da se viza pribavi unapred dovode do značajnih administrativnih kašnjenja. U martu 2025. godine Viši upravni sud Hesena ukazao je na ove prepreke. Sud je naveo da nemački postupak za dobijanje vize Vander Elst prekoračuje rok od pet dana koji Sud pravde Evropske unije smatra srazmernim.

Ovaj nalaz podudara se sa širim evropskim procenama. Evropski organ za rad (ELA) objavio je 2023. godine izveštaj o ovim preprekama. Nemačka obaveza pribavljanja nacionalne vize za upućene državljane trećih država u tom dokumentu ocenjena je kao jedna od najopterećujućih u EU.

Da bi prevazišli ove prepreke i zakonito upućivali radnike, poslodavci moraju da uspostave model stvarnog upućivanja. Dozvola za boravak i rad iz Hrvatske ili Slovenije ne daje automatski pravo na rad u Nemačkoj. Vander Elst ili nacionalna viza i dalje je potrebna. Preduzeće koje upućuje radnike ne sme da postoji samo na papiru. Mora da dokaže da stvarno obavlja privrednu delatnost u državi iz koje šalje zaposlene, kao što su Poljska, Hrvatska ili Slovenija.

Preduzeće koje upućuje radnike mora u Nemačkoj da pruža sopstvenu ugovorenu uslugu i da zadrži organizacionu kontrolu nad zaposlenim. Radnik pre upućivanja mora da bude u stvarnom i zakonitom radnom odnosu u državi iz koje se šalje. Sme da radi isključivo na poslovima navedenim u dozvoli i za poslodavca naznačenog u tom dokumentu.

Hrvatski zavod za penzijsko osiguranje ili odgovarajući organ u državi iz koje se radnik upućuje mora da izda potvrdu A1 za svakog zaposlenog. Taj dokument dokazuje da tokom rada u inostranstvu važe zakoni o socijalnom osiguranju države iz koje je radnik upućen. Poslodavci moraju na mestu rada u Nemačkoj da čuvaju ključne dokumente koji dokazuju usklađenost sa propisima, radi inspekcijskih kontrola. Među njima su ugovor o radu, potvrda A1, ugovor o pružanju usluga, dopis o upućivanju i evidencije radnog vremena i obračuna zarada.

Kada je viza potrebna, poslodavci moraju da prate određene korake pri podnošenju zahteva. Da bi podneo zahtev u Ambasadi Nemačke u Ljubljani, podnosilac mora da zakaže termin u kategoriji I. Ova kategorija obuhvata sve vize osim vize za rad i odmor.

Taksa za obradu zahteva iznosi 75 EUR. Postupak u nemačkim konzulatima obično traje od 2 do 3 nedelje.

Podnosilac zahteva mora da dostavi pasoš koji važi najmanje tri meseca nakon planiranog odlaska iz Nemačke i ima najmanje jednu praznu stranicu.

Preduzeće koje upućuje radnike mora da dostavi i potvrdu. Taj dokument mora da sadrži detalje o ugovoru o radu, način obračuna zarade, dokaz o socijalnom osiguranju i datume početka i završetka pružanja usluge u Nemačkoj.

Nemačka nije izmenila svoje zakone, pa su navedeni uslovi za podnošenje zahteva i dalje obavezni. Poslodavci moraju da nastave da traže Vander Elst vize za kratkotrajna upućivanja.

Rok za odgovor Nemačke Evropskoj komisiji je dva meseca i računa se od obaveštenja od 30. januara 2026. Ako Nemačka ne reši problem, Komisija može da iznese predmet pred Sud pravde Evropske unije. Dok ne dođe do zvanične izmene, poslodavci moraju da uračunaju rok obrade zahteva od 2 do 3 nedelje u vremenske planove projekata i da čuvaju sve potrebne dokumente na mestu rada.